Stambeno – poslovni objekat se nalazi u zaštićenom gradskom jezgru Subotice između dva objekta sa zaštićenim stilskim fasadama s kraja XIX veka – zgrada Gimnazije i zgrada Poliklinike. Novoprojektovano rešenje fasade je bilo uslovljeno postojećim rasporedom otvora na već aktivnom gradilištu koji su se mogli samo delimično korigovati. Ideja se zasniva na formiranju jedne čvrste jasne strukture koja će, bez pretenzija da dominira prostorom, povezati dva susedna objekta i na nenametljiv način omogućiti ostvarivanje dodatnih aktivnosti na ovom potezu.
Komponovanje fasadne celine duge 55m i visoke 14-18m predviđalo je njeno raščlanjivanje na tri različita dela. Najveći deo središnjeg poteza uličnog fronta predviđen je u kamenu svetle nijanse. Čvrsta centralna struktura daje celom fasadnom platnu jasan okvir. Ovim se poštuje i učvršćuje jasna ulična regulacija koja jeste odlika razvijenih urbanih celina. Dispozicija otvora na kamenom delu fasade postavljena je u pravilne okvire kojima dinamičnost daje njihova podela i materijalizacija. Strogu shemu otvora, koja je u velikoj meri već bila definisana konstrukcijom, razbija neujednačena podela fasadnih panela, žardinjera i pomerljivih zastora. Individulano korišćenje svakog od ovih elemenata iz pojedinačnih prostora zgrade utiče na raznoliku dinamiku fasade koja se manifestuje u kontrolisanom jasnom rasporedu otvora. Fiksne žardinjere kako na prozorskim otvorima tako i na delovima lođa, imaju zadatak unošenja nove dimenzije dubine u ceo prostor.
Veza sa nasleđenim duhom lokacije jeste korišćenje uprošćene geometrije elementa dekoracije koji se nalazio na objektu koji je na ovoj lokaciji ranije postojao. Radi se o elementu dekorativnog cveta koji je nekada u kamenoj obradi ukrašavao stari prizemni objekat i bio njegova prepoznatljivost. Na novoj fasadi on je primenjen u svedenijoj geometriji koja je adekvatnija današnjem načinu gradnje i obrade materijala. Uz diskretno osvetljenje ovaj element naglašava određene tačke na objektu i uspostavlja kontinuitet na ovom prostoru.
Povlačenjem najviše etaže dobija se na slojevitosti i jasno podvlači da objekat ne pretenduje da dominira nad susednim objektima već ih, naprotiv, prati na prijateljski a opet autentičan način.
Arhitektura u kontekstu i uopšte interpolacija dotiče niz aspekata koji samo naizgled nisu u vezi sa arhitekturom. Sagledavanje što većeg broja ovih aspekata povećava šanse da upravo te delove urbanih celina u kojima se intervencije vrše podržimo u razvoju, dodatno oplemenimo i podstreknemo da razviju nove vrednosti.