Specifičnost samog mesta  i istorijski osvrt na staru bolnicu i njen značaj za šire područje uslovili su projektovanje novog bolničkog objekta u kontekstu tih vrednosti. Bez pretenzija da dominira okolinom, novi objekat teži uklapanju u istu u smislu negovanja i očuvanja zatečenih kulturnih i materijalnih tekovina  i podržavanju  postojećeg kontinuiteta  prostora. 

Jednostavnost nekadašnje bolnice zadržana je i na novoprojektovanom objektu kroz pravilnu i svedenu formu. Elementi koji se ponavljaju u utvrđenom i logičnom ritmu imaju za zadatak da na okolinu prenesu smirenost i jasnoću koja je i ranije definisala ovaj prostor. Dvovisinski lukovi na jednakim razmacima podsjećaju na nekadašnji centralni deo starog objekta koji je takođe bio zalučen, sada ponovo pristupačan i znatno otvoreniji prema pacijentima i posetiocima. Upravo ovi lukovi obuhvataju dve visine objekta i na  taj način spoljna artikulacija forme simulira  nekadašnju spratnost. Visinska podela objekta uklapa se u pravila Zlatnog preseka dodatno doprinoseći da novoizgrađeni objekat poštuje meru i time zadrži postojeći kontinuitet u prostoru.  Zamisao nije da se pacijentima oduzme stari objekat, već upravo da se kroz savremen način njegovog preoblikovanja zadrži  osećaj njegove prisutnosti i u ovom, novijem vremenu.

Na jugoistočnom delu objekta formiran je spoljni uvučeni natkriveni prostor i njegova funkcija je višenamenska – boravak na otvorenom zaštičenom prostoru prilikom čekanja pregleda, rasterećivanje gužve u objektu, boravak na otvorenom i u kišnim danima, osveženje pacijenata na spoljnim česmama i uopšte prijatniji i zdraviji ambijent kojem pacijenti i zaposleni mogu da pristupe.

Fasada novog bolničkog objekta i njena materijalizacija bila bi neizostavni deo celokupnog konteksta. Sećanje na nekadašnji bolnički objekat za sobom već dugi niz godina ostavlja kamen kao materijal na koji su ljudi navikli i koji prepoznaju kao svoj. Tako je i novi objekat zamišljen kao čvrsta struktura koja poštuje kontinuitet dugo građen i svojstven ovom prostoru. Novi veliki lukovi koji obuhvataju prizemlje i sprat bili bi u lokalnom kamenu koji bi asocirao na onaj nekadašnji i na onaj koji i danas može da se vidi u neposrednom okruženju. Novi, dodatni sprat takođe je zamišljen u kamenu, ali u ovom slučaju ravnom, glatkom domaćem kamenu koji bi  simulirao savremeni razvoj i unapređenje. Kamena  materijalizacija prelivala bi se i na kosi dvovodni krov u potpuno svedenom obliku i tako u ceo objekat unela nužnu dozu savremenosti kroz nove načine korišćenja dobro poznatih materijala.